Tumarajući internetom bez nekog posebnog cilja, pre ili kasnije završim na par poznatih adresa (fotografski sajtovi, Joshua Tree, muzika, par prijateljskih prezentacija…). Tako sam juče naišao na plakat, svež, za koncert u mom omiljenom pustinjskom odredištu. Sa vrlo poznatom fotografijom. Mojom. A da pojma nisam imao. Verujem da je neko poznat upleten u slučaj, prihod ide u dobrotvorne svrhe, emotivno sam vezan za muziku G.P.-a… Sve u svemu, nije me posebno potreslo da neko bez pitanja koristi moju fotografiju. Naravoučenije je – ako se nešto postavi na internet, velika je šansa da to nešto ubrzo počne svoj život, nezavisno i van kontrole. I da ponekad stigne do daleko većeg broja ljudi nego što možemo da zamislimo. I da je na kraju potpuno nevažno da li nosi i dalje naš potpis ili ne, važno je da nastavlja putovanje…
